Жалфија и саће

ЖАЛФИЈА – Salvia officinalis (lat. salvare - спасити, officinalis - лековит)

Жалфију су у прошлости називали „светом травом“. Римљани и Грци су од ње справљали антисептичне растворе, где је жалфија имала статус panacee, односно лека за све болести и сматрана је светом биљком. Од тада потиче чувено питање: Cur moriatur homo, cui salvia crescit in horto? - Зашто да умре човек, коме у врту расте жалфија?

Са цветањем од маја до краја јула, цветови жалфије су богати нектаром и одлична су паша за пчеле. Са једног хектара може се добити 250-500 килограма освежавајућег меда, који садржи велики проценат витамина Ц. Од жалфије се користи искључиво лист који је најлековитији, и то у време цветања жалфије. Најквалитетнија жалфија расте у областима крај мора када због великог броја сунчаних дана долази до стварања веће количине етарског уља. У свету је посебно цењена жалфија са подручја око Јадранског мора јер има етарско уље са врло добрим односом компоненти.

У козметичкој индустрији користи се гликолни екстракт листа жалфије који обилује активним принципима. Најзначајнији су терпеноиди тујон и камфор, монотерпени, монотерпеноли, терпенски естри, сесквитерпени. Ту су потом и флавоноиди, фенолне киселине, танини, гликолна киселина, витамини Ц и П. Екстракт жалфије има и антисептичка својства.

Користи се у тоницима за негу масног типа коже, у дезодорансима, купкама, шампонима, пастама за зубе. Водени екстракт листа жалфије може се користити и као балзам за косу.

Ароматично уље жалфије, које углавном садржи до 20% чистог етарског уља жалфије, користи се и у ароматерапији за лечење многобројних проблема, али и у третирању оштећене коже или дерматолошких проблема на кожи.

Девичанско саће

Природни пчелињи восак производе пчеле радилице које га излучују из својих осам воштаних жлезда. За производњу једног килограма воска потребно је од 3,5-5 килограма меда, полена и прополиса. Постоји више врста пчелињег воска. Восак првог квалитета је девичански восак, добијен из девичанског саћа, беле је, до светло жуте боје, у зависности од боје полена и прополиса.

Добија се од воштаних поклопчића и девичанског саћа изграђеног без сатних основа у којима матица не полаже јаја. Восак садржи преко 15 врста различитих хемијских материја: 75% сложених етеричних уља, 15% минералних материја, витамина, нарочито витамина А.

Восак се у народној медицини користи од давнина, локално код рана, чирева, опекотина, спортских повреда, као и у пластичној хирургији.

Восак храни, чисти и затеже кожу лица и тела, шири крвне судове и подстиче циркулацију.